Šta je to Internet?

Internet - Pojam i definicija

Tehnički gledano, Internet predstavlja globalni informacioni sistem, logički povezan jedinstvenim sistemom adresiranja putem internet protokola (TCP/IP), ili drugih protokola kompatibilnih sa internet protokolom, i koji obezbeđuje, koristi ili omogućava servise visokog nivoa za ličnu i poslovnu primenu.

Uproštenijom definicijom, Internet se identifikuje kao svetska (kompjuterska) komunikaciona mreža ili "mreža svih mreža" koja se sastoji od velikog broja zasebnih računara uvezanih u mrežnu strukturu. Osnovu mreže čine (mrežni) čvorovi međusobno povezani kvalitetnim optičkim vezama, preko kojih se vrši razmena i nformacija između udaljenih delova mreže. Čvorove čine takozvani pružaoci internet usluga (ISP - Internet Service Providers), velika preduzeća ili akademske institucije. Oni su posrednici između mreže, odnosno Interneta, i pojedinačnih računara koji su u određenom momentu i na određeni način sa njima povezani. Razgranata struktura Interneta omogućuje komunikaciju između bilo koja dva udaljena računara čak i u slučaju da dođe do kolapsa velikih delova mreže, pošto poruka može, zahvaljujući router-ima (uređaj koji određuje put kojim se odašilju poruke), putovati različitim putevima.

Velike firme koje žele da ostvare brzu vezu svoje lokalne mreže sa većim brojem korisnika ka Internetu moraju sa provajderom ostvariti vezu preko iznajmljene linije (dobija se od pošte i služi samo za prenos podataka) na čija oba kraja se pre kompjutera nalaze ruter i modem.

Pored toga što ćete biti u mogućnosti da pristupite Internetu na poslu možete to omogućiti sebi i kod kuće. Pojedinci od kuće ostvaruju vezu sa Internetom sklapanjem ugovora sa provajderom

Izbor Internet provajdera preko koga ćete pristupati Internetu najvažniji je deo povezivanja sa Internetom. Postoje Internet provajderi koji svojim korisnicima zaista obezbeđuju kvalitetne uslove korišćenja Interneta, ali postoje i Internet provajderi čije usluge ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe korisnika. Izbor Internet provajdera zavisi od vrste direktne veze koju on ostvaruje, odnosno njenog obima. Kvalitetnije su usluge onih Internet provajdera koji imaju veći protok podataka ka Internetu.

Kada ste potpisali ugovor i dobili vaše korisničko ime, šifru i elektronsku adresu, tada još treba da instalirate odgovarajući softver na vas računar kako bi mogli da pristupite Internetu, šaljete i primate elektronsku poštu, pretražujete i prikupljate podatke. Izbor softverskog paketa zavisiće od toga koji operativni sistem imate na svom računaru. 

Istorijat Internet-a

Preteča Interneta je ARPANet - projekat Ministarstva odbrane SAD-a. On je realizovan šezdesetih godina prošlog veka i bio je prvenstveno namenjen vojnim potrebama. Naime, u doba hladnog rata ukazala se potreba za razvijanjem pouzdane informatičke mreže, koja bi bila u stanju da se održi i u slučaju nuklearnog rata, tj. u uslovima delimičnog uništenja mrežne infrastrukture. Ovaj zadatak je podrazumevao mogućnost komuniciranja između različitih mašina putem višestrukih kanala.

Kasnije mreža povezanih računara postaje igračka za naučnike, a danas predstavlja desetine miliona kompjutera širom zemljine kugle povezanih u jednu jedinstvenu mrežu. Internet nije vlasništvo ni jedne kompanije pojedinačno, već predstavlja jednu otvorenu informatičku mrežu. Svakog dana mreža se širi uključenjem novih kompjutera i kompjuterskih mreža. Ideja Interneta je proistekla iz ideje lokalnih kompjuterskih mreža u pojedinačnim kompanijama koje su omogućavale deljenje resursa i razmenu fajlova i pošte u okviru jedne organizacije. Ovaj koncept je jednostavno proširen na čitav svet.

Inicijalno zamišljen kao sredstvo komunikacije u uslovima nuklearnog rata, ARPANet prevazilazi svoju prvobitnu namenu, tako da izdvajanjem vojnog segmenta mreže - MILNet-a (Military Network) i priključivanjem mnogih novih akademskih i komercijalnih čvorova, sredinom 80-tih nastaje Internet. Američka fondacija za nauku - NSF (National Science Foundation), 1986. godine osniva 5 akademskih kompjuterskih centara i povezuje ih vlastitom mrežom - NSFNet-om, što dovodi do ubrzanog umrežavanja vladinih i obrazovnih institucija.

U isto vreme, primenom DNS sistema, umesto numeričkog (IP adrese), uvodi se sistem označavanja kompjutera pomoću simboličkih adresa, čime se omogućuje lakše pamćenje "imena" računara uvezanih na Internet. Do kraja osamdesetih na Internet je povezano više od 100.000 računara iz 20-tak država, među kojima su, pored SAD-a i zapadnoevropskih država, bile i Kanada, Japan i Meksiko. Registruju se i prvi Internet domeni, a prvi zvanično registrovan domen je symbolics.com.

ARPANet i formalno prestaje da postoji početkom 90-tih. Uvode se nove usluge i protokoli među kojima je najpoznatiji World Wide Web. Zahvaljujući podršci multimedija, mogućnosti programiranja i objedinjavanju više različitih protokola u jedinstvenu korisničku uslugu, Web doprinosi popularizaciji i današnjoj najširoj upotrebi Interneta.

Neminovno, sledi i komercijalizacija. Ispočetka se u svrhu promocije preduzeća, proizvoda i usluga na internet postavljaju prezentacije svetskih firmi, a od 1994. godine počinju se pojavljivati i prve elektronske prodavnice. Poboljšana tehnološka osnova (pre svega u pogledu sigurnosti i brzine prenosa podataka) dovodi do razvoja Internet pretraživača, Internet telefonije i prenosa zvuka i slike uživo, elektronske trgovine (e-commerce) i elektronskog bankarstva (e-banking).

Krajem prošlog veka Internet čini nekih 56 miliona kompjutera i milion i po domena dostupnih za oko 200 miliona korisnika.

SERVISI INTERNETA

Šta nudi Internet?

Danas Internet nudi gotovo sve. Veliki broj biblioteka, novina, časopisa, arhiva, međunarodnih nevladinih organizacija, ministarstava, ambasada, fakulteta, instituta, itd. Pomalo neverovatno zvuči, ali gotovo celekopuno planetarno znanje slilo se u jednu kompjutersku mrežu - Internet.

Ako se priključite na Internet, bićete u mogućnosti da razmenite elektronsku poštu sa nekim od više desetina miliona ljudi koji su priključeni na Internet, sa bilo kog kraja zemljine kugle. Bićete u mogućnosti da koristite gotovo neograničene Internet resurse. Teorijski bićete u stanju da na vaš kompjuter prenesete milione stranica teksta o temama koje vas zanimaju i komunicirate sa hiljadama ljudi koji imaju slična interesovanja kao i vi.

Pojedinac koji se preko svog kompjutera na poslu, ili preko onog kod kuće, uključi u globalnu kompjutersku mrežu može:

Razmenjivati elektronsku poštu (e-mail) sa bilo kojim korisnikom Interneta na bilo kojoj lokaciji na planeti;

Učestvovati u offline (indirektnim, ne u realnom vremenu) diskusijama putem elektronske pošte sa velikim grupama pojedinaca zainteresovanim za slična pitanja putem "mailing list-a" i "News Group-a";

Učestvovati u online (direktne, u realnom vremenu) diskusijama sa većom grupom pojedinaca koji koriste "Internet Relay Chat" funkciju;

Ulogovati se na udaljeni kompjuter koristeći "Telnet" funkciju;

Preuzimati fajlove (Download files) sa udaljenih WEB prezentacija ili računara i ostavljati fajlove (Upload files) na udaljene WEB prezentacije ili računare uz pomoć FTP (File Transfer Protocol) funkcije. Ti fajlovi mogu biti tekstualni, grafički, zvučni, ili video);

Čitati kompleksne dokumente koristeći "Hypertext" (kliknuvši na osvetljeni deo teksta ili sliku na ekranu korisnik automatski odlazi na drugi domen tj. drugu WEB prezentaciju). Nelinearno čitanje dokumenata korišćenjem hijerarhijske strukture omogućuje korisniku brz dolazak do željenih informacija, odnosno dokumenata; i

Čitati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWW-u (World Wide Web-u) koji sadrže tekst, grafiku, zvuk, i video korišćenjem inteligentnih čitača WEB prezentacija (browser-a), programa kao što su Mozilla Firefox, Opera ili Explorer.

WWW (World Wide Web, Web ili W3)

WWW je sistem Internet servera koji podržava hipertekst za pristup određenom broju Internet protokola. Upotreba Web-a raširena je danas po čitavom svetu. Računari se raspoznaju po domenu (engl. domain name), a listu domena vodi Network Information Centre (NIC). Zahvaljujući sposobnosti da se podrži rad sa multimedijom i naprednim programskim jezicima, World Wide Web predstavlja komponentu Interneta koja se najbrže razvija.

WWW danas sa više desetina miliona WWW stranica predstavlja sinonim za Internet. Prve dve reči "World Wide" označavaju svetsku mrežu kompjutera, odnosno da obuhvata čitavu planetu, tj. da je globalni sistem, a poslednja reč "Web" označava mrežu (u orginalnom prevodu paukovu mrežu), odnosno elektronsku prezentaciju. Slobodnim prevodom mogli bi reći da je World Wide Web grupa elektronskih prezentacija dostupnih na svetskoj kompjuterskoj mreži - Internetu.

Web - elektronska prezentacija baziran je na tehnologiji poznatoj kao hipertekst. Hipertekst omogućuje da dokument linkovima bude povezan sa neograničenim brojem drugih dokumenata koji mogu sadržati tekst, sliku, zvuk, video, ili bilo šta drugo na bilo kom drugom kompjuteru širom Interneta. Ova tehnologija praktično vam omogućuje da kliknuvši mišem na link u jednom dokumentu dođemo do nekog drugog dokumenta, i tako redom, bez obzira na kom se, od više miliona kompjutera povezanih u svetsku kompjutersku mrežu, taj dokument nalazi. Ulaskom u prvu WEB prezentaciju vi ste se našli u cyberspace-u među više desetina miliona stranica teksta, slika, i drugih multimedijalnih sadržaja, bez obzira na kom se mestu na zemaljskoj kugli oni nalaze. World Wide Web je danas najmoćniji i najfleksibilniji Internet navigacioni sistem koji postoji.

Da bi koristili WWW neophodno je da na svom računaru imate instaliran softver za čitanje WWW prezentacija (browser). Mnogi od ovih softverskih alata se dobijaju besplatno, tj. mogu se besplatno preneti sa Interneta na vas računar. Najpoznatiji su Microsoft Interenet Explorer, Mozilla Firefox i Opera, ali postoje i mnogi drugi koji čitaju WWW prezentacije sasvim uspešno.

Kako je broj WWW stranica ogroman razumljiva je pojava sve većeg broja WWW stranica koje upućuju na druge WWW stranice iz slične oblasti, odnosno pojava WWW stranica koje u sebi sadrže alate za pretraživanje različitih baza podataka. To mogu biti baze podataka dokumenata, elektronskih adresa, web-ova, i td. Ove WEB prezentacije kao što su : Altavista, Yahoo, itd. omogućuju zaista efikasno pretraživanje Interneta, ali i zahtevaju detaljno upoznavanje sa principima i pravilima na osnovu kojih funkcionišu...

Elektronska pošta

Servis koji je mnogo ranije od World Wide Web-a osvojio srca korisnika je Elektronska pošta. Ideja da za nekoliko minuta možete dostaviti, tekst, sliku, zvuk, ili video snimak bilo kom čoveku na planeti bila je do nedavno neostvariva, ali danas, zahvaljujući pre svega brzom širenju broja korisnika Interneta, može se reći da je ova ideja na neki način ostvarena. Brz, efikasan i ekonomičan metod za slanje pošte jednom ili većem broju Internet korisnika danas funkcioniše, a i nema baš puno mesta na planeti na kojima nema bar nekoliko korisnika Intereneta, odnosno elektronske pošte.

Kada izaberete svog Internet provajdera, potpišete sa njim ugovor o koriscenju Interneta odmah ćete definisati i vaše elektronsko poštansko sanduče. Uobičajeno je da vaša elektronska adresa sadrži dva dela. Prvi deo koji sami određujete proizvoljno je obično prvo slovo imena i prezime, bez razmaka, ali može biti i bilo šta drugo. Drugi deo je određen elektronskim imenom vašeg Internet provajdera. Ako je vaš Internet provajder Beotel onda će njegov deo u vašoj elektronskoj adresi biti @beotel.yu. Tako vaša puna elektronska adresa, ako se zovete Petar Petrović, a korisnik ste Beotel-a, izgleda ovako ppetrovic@beotel.yu i jedinstvena je na celoj planeti. Svako iz bilo kog kraja sveta sa vama može komunicirati preko vaše elektronske adrese i ne može se pojaviti bilo kakvo dupliranje bilo koje elektronske adrese.

Na kraju kratkog priloga o elektronskoj pošti da zaključimo da je elktronska pošta metod komuniciranja elektronskim putem između korisnika Interneta koji imaju otvorenu elektronsku adresu kod Provajdera Internet usluga.

OSTALI SERVISI

Pojedini servisi Interneta delimično su ili potpuno nepoznati većem broju korisnika Interneta, ali je dobro ukratko ih predstaviti jer ćete se svakako u toku svog virtuelnog života u cyber prostoru susretati sa nazivima kao sto su NEWSGROUPS, FTP, IRC, GOPHER, TELNET, itd.

Newsgroups ("diskusione grupe")

Servis zapravo izveden iz elektronske pošte, a koji omogućuje javnu diskusiju o najrazličitijim pitanjima ima naziv newsgroups. U okviru ovog servisa možete se priključiti praćenju diskusije o nekom pitanju od muzike, filmova, do kompjutera ili čak možete pokrenuti sopstvenu novu diskusionu grupu. Slično kao i kod elektronske pošte vi šaljete vašu elektronsku poštu news grupi, a svi prijavljeni na tu news grupu čitaju poruke i po želji odgovaraju na njih.

FTP (File Transfer Protocol)

Pre World Wide Web-a FTP je bio jedini metod prenosa velikih fajlova kao što su programi sa Interneta. FTP omogućava da pristupite nekom kompjuteru na Internetu, da pregledate direktorijume na njegovom hard disku, da pronađete program koji vam je potreban i da ga kopirate na vas hard disk. Ovaj servis Interneta nije tako jednostavan kao korišćenje www-a, ali je vrlo koristan. Funkciju prenosa fajlova sve više preuzima www, tako da ćete danas načešće fajlove prenostiti tako što ćete kliknuti na određeno mesto u okviru www prezentacije.

CHAT

Ovaj servis Interneta omogućuje da jedan ili više korisnika Interneta koji su prikačeni na vaš kanal istovremeno vide tekst koji vi kucate na svom kompjuteru, a vi vidite tekst koji drugi korisnik kuca na svom kompjuteru. Kanali za "chat-ovanje" (boljeg izraza na srpskom jeziku za sada, nažalost, nema!) postoje gotovo za sve oblasti interesovanja. Ovaj sistem je mnogo brži od elektronske pošte jer faktički odmah pošto otkucate svoj tekst dobijate odgovor od korisnika Interneta koji sa vama chat-uje, ali je i mnogo skuplji od elektronske pošte jer vi morate biti na Internetu celo vreme chat-ovanja. Još jedan nedostatak chat-ovanja je niz specijalizovanih pojmova koje oni koji chat-uju koriste pa novom korisniku nije baš lako da se snađe među iskusnim korisnicima chat-a.

TELNET

Servis Interneta koji omogućuje da se korisnik uloguje na udaljeni računar i koristi programe instaliran je na tom udaljenom računaru. Udaljen računar kome se pristupa može biti u susednoj sobi ali i na drugom kraju planete. Kada se "ulogujete" na udaljeni računar vi na njemu možete da radite kao da ste tamo. Da bi se "telnetovali" na neki računar potrebno je da otkucate "telnet" a zatim ime računara koji želite da vidite na vašem ekranu. Posle ulazne poruke potrebno je ukucati vaše korisničko ime i lozinku za računar na koji ste se "telnetovali". Ovako je moguće pristupiti npr. mnogim katalozima velikih svetskih biblioteka, ali i recimo Narodnoj biblioteci Srbije.